Младеновић – Сећање на „Олују”  са великом тугом и болом

Младеновић – Сећање на „Олују” са великом тугом и болом

Председник Самосталне српске странке Андреја Младеновић изјавио је да се данас српски народ са великом тугом и болом сећа дана, када је пре 25 година, цео један народ протеран са вековних огњишта уз подршку и одобрење међународне заједнице.

„Међународна заједница тада није ништа предузела да се заустави злочиначки подухват до тада невиђен још од  времена Другог светског рата. Хрватска држава је завршила оно што је започео усташки режим Анте Павелића, а то је да српско питање на тим просторима буде решено тако што ће једну трећину убити, другу покрстити, а преостали део Срба протерати“, оценио је Младеновић.

Истовремено, нагласио је он, данас после 25 година Срби су и даље суочени са константним претњама притисцима и забраном коришћења свог језика, што се коси са свим цивилизацијским нормама, а посебно са правилима уједињене Европе и начином понашања у земљама Европске уније.

Младеновић је такође указао да Србима нису враћена права која им припадају, пре свега имовина, затим право на рад, слободу кретања, а најжалосније је,  како је нагласио, што они данас у Хрватској представљају грађане другог реда.

Према његовим речима, злочиначка акција „Олуја“ у којој је страдало 1.869 Срба, углавном нејачи и старијих, представља вечиту опомену српском народу да никада не сме дозволити да се овако несто деси и једном Србину, ма где живео.

„Не може се славити убијање, протеривање и затирање једног народа. И свако ко то слави и гради идентитет на томе неће имати никакву будућност“, поручио је лидер ССС Андреја Младеновић.

Током војне акције „Олуја“ ,по подацима Документационо информационог центра Веритас, из Хрватске је протерано више од 220.000 Срба, убијено  је 1.869, од којих су 1.220 цивили, а број несталих према тим подацима се креће од  745 до 1183 лица за која се ни дан данас не зна шта се са њима десило и где им је гроб.

Акција „Олуја“ почела је 4. августа 1995. године офанзивом хрватске војске и полиције и јединица Хрватског већа одбране на подручју Баније, Кордуна, Лике и северне Далмације, односно на Републику Српску Крајину. Дан касније, 5. августа, Хрватска војска је ушла у скоро напушттен Книн и истакла хрватску заставу, док су колоне избеглица у аутомобилима, камионима и тракторима улазиле у Србију и БиХ.