Predsednik Samostalne srpske stranke Andreja Mladenović izjavio je da se danas srpski narod sa velikom tugom i bolom seća dana, kada je pre 25 godina, ceo jedan narod proteran sa vekovnih ognjišta uz podršku i odobrenje međunarodne zajednice.

„Međunarodna zajednica tada nije ništa preduzela da se zaustavi zločinački poduhvat do tada neviđen još od  vremena Drugog svetskog rata. Hrvatska država je završila ono što je započeo ustaški režim Ante Pavelića, a to je da srpsko pitanje na tim prostorima bude rešeno tako što će jednu trećinu ubiti, drugu pokrstiti, a preostali deo Srba proterati“, ocenio je Mladenović.

Istovremeno, naglasio je on, danas posle 25 godina Srbi su i dalje suočeni sa konstantnim pretnjama pritiscima i zabranom korišćenja svog jezika, što se kosi sa svim civilizacijskim normama, a posebno sa pravilima ujedinjene Evrope i načinom ponašanja u zemljama Evropske unije.

Mladenović je takođe ukazao da Srbima nisu vraćena prava koja im pripadaju, pre svega imovina, zatim pravo na rad, slobodu kretanja, a najžalosnije je,  kako je naglasio, što oni danas u Hrvatskoj predstavljaju građane drugog reda.

Prema njegovim rečima, zločinačka akcija „Oluja“ u kojoj je stradalo 1.869 Srba, uglavnom nejači i starijih, predstavlja večitu opomenu srpskom narodu da nikada ne sme dozvoliti da se ovako nesto desi i jednom Srbinu, ma gde živeo.

„Ne može se slaviti ubijanje, proterivanje i zatiranje jednog naroda. I svako ko to slavi i gradi identitet na tome neće imati nikakvu budućnost“, poručio je lider SSS Andreja Mladenović.

Tokom vojne akcije „Oluja“ ,po podacima Dokumentaciono informacionog centra Veritas, iz Hrvatske je proterano više od 220.000 Srba, ubijeno  je 1.869, od kojih su 1.220 civili, a broj nestalih prema tim podacima se kreće od  745 do 1183 lica za koja se ni dan danas ne zna šta se sa njima desilo i gde im je grob.

Akcija „Oluja“ počela je 4. avgusta 1995. godine ofanzivom hrvatske vojske i policije i jedinica Hrvatskog veća odbrane na području Banije, Korduna, Like i severne Dalmacije, odnosno na Republiku Srpsku Krajinu. Dan kasnije, 5. avgusta, Hrvatska vojska je ušla u skoro napuštten Knin i istakla hrvatsku zastavu, dok su kolone izbeglica u automobilima, kamionima i traktorima ulazile u Srbiju i BiH.